Hola chicos!!!

Koliko ce vas videti ovaj novi post… Duboko se izvinjavam sto nisam dugo pisao… Ali imam i ja svoje razloge, sada sam u Madridu, kao sto i vecina vas zna… Radim, pa kad se vratim onda malo cvarim, pa kad zavrsim i sa tim, onda izlazim, skoro je svaki dan tako… Mozda neke zanima vise kako mi je ovde u Madridu, ali ne bih bas da izostavim sta mi se deasavalo na Kanarima, jer je to ipak, za mene neprocenljivo iskustvo, odmor od svega u Beogradu i uzivanje medju ljudima koji su me prihvatili kao svog clana porodice…

Da sam odmah pisao nakon zavrsetka odmora na Kanarima, sigurno bih bio u mogucnosti da pisem u detaljima, kao sto sam i to radio dok sam pisao u pocetku. Medjutim, morate razumeti da sam u mozgu deda, iako u dusi mlad, pa eto… Voleo bih da mozete da me razumete… Ne znam koliko vas je igralo uopste “Nintendo DS”(nesto kao “Game Boy” - za ljude koji ne znaju) a kamoli igricu koja vam procenjuje kako vas mozak funkcionise… Uglavnom, fazon je da vam daje nekoliko testova, bilo slicnih zadataka poput testa inteligencije, bilo zadataka poput koliko mozete brzo da odreagujete i da date pravi odgovor i tako iokolo naokolo, i na kraju svih testova vam kaze koliko vas mozak “ima godina” tj. da li vas mozak funkcionise kao mlada osoba ili ste neka troma baba… Ja bih tu imao pa minimum oko 60-tak godina, a i vise…

Elem kao sto rekoh, kako me secanje ne sluzi, i ne mogu u velikim detaljima da pisem, pokusacu da opisem moj boravak iz razlicitog aspekta… Od svakodnevnih aktovnosti do vecernjih izlazaka, pa sta se setim, setio sam se. Molim ako moze Lila da me podseti ako sam nesto zaboravio da napisem… Nemoj se molim te ljutiti Lila ako sam nesto zaboravio sto je tebi vazno, eto trazim oprostaj unapred :p

Jedan od glavnih razloga dolaska na Kanare, jeste da se prilagodim tamosnjem zivotu, kao i da naucim jezik. Sa aspekta danasnjice, mogu vam reci da sam uspesan u ovome prvom, a ovaj deo sa jezikom, aaa… Nikako! Ljudi koji su culi moju mamu, znaju da ona prica srpski poput 3-godisnjakinje, ali moj spanski je poput novorodjenceta, samo cepam “Gugugu, gagaga, ahahahaha”, samo sto su mi malo duzi ekstremiteti, pa i celo telo, pa moj prvi utisak za Spance je uglavnom OK, a kad pocnem da lomim jezik sa spanskim, hmmm… Nije im bas dobro, a meni jos gore…

Mnogi ce me kritikovati zbog ovoga, “Sto ne ucis majmune, najbolje ces da naucis dok si u zemlji u kojoj si”, znam znam, ali nemojte mene kriviti, kriva je Kasandra, a i Rosalinda, pa i svi ostali koji su se vrteli po nasem tv-u… Znam da su se mnogi nalozili na te serije, i da obozavaju da gledaju, cak i moj tata koji je bio veliki protivnik tih serija, nasao je sebi omiljenu na BK jedno vreme, neki nestali blizanci i neke gluposti, i ubedjivao me je kako je to pametna serija i da bi trebao da je gledam… Covek koji je zavrsio svetsku knjizevnost, koji je bio u Japanu na magistraturi, koji je procitao celu drzavnu biblioteku, vam kaze “Spanska serija sa blizancima je super!”, onda znate da, ili nesto nije uredu sa svim tim serijama, ili mozda sa mojim ocem… Na ovo ne zelim odgovoriti do kraja zivota, jer oba odgovora imaju potpuno smisla, godine su to…

Tako ja stvorio automatizovanu reakciju na te serije, cim vidim na tv-u, brzo menjam kanal, ili bezim iz sobe, ili ako je neophodno iz kuce, samo da ne bi slusao tu seriju, pa i na kraju taj jezik… U sebi sam stvorio potpuno negativnu sliku o Spaniji na osnovu juzno-americkih serija, i tek sada kada sam dosao ovde sam uvideo da sam napravio veliku gresku… Neznanje je uzasna stvar, cak vise zastrasujuca, iskustvo iskustvo i samo iskustvo, samo procenjujte na osnovu onoga sto ste videli uzivo, a ne na osnovu kritika i misljenja drugih ili sto ste videli na tv-u…

I tako moj mozak i dalje odbija da uci ovaj jezik, svestan sam da cinim veliku gresku, ali ne dirajte puno osobu koja ima traume, jer cete je samo pogorsati, hehehe, kakav izgovor…

Da se teleportujemo na Kanare ponovo, i tako ja skoro svaki dan ucio spanski sa nekim softverom koji sam slucajno nasao na internet-u… U pitanju je “Rosetta stone”, reklamiraju ga kao da koriste ljudi u NASA-i, ali ako mene pitate, to je glupost, ali nebitno… Princip je da vizuelno razumete i pamtite reci bez prevoda na engleskom, sto je mozda za mene najbolji nacin, i mogu vam reci da je veoma dobar softver, jer sve sto sam ucio preko toga sam zapamtio i mogu da koristim… Ima i vezbu da vam proverava izgovor, sa cim mislim da bas i nemam problema, verovatno je stvoreno za amere i britance koji nikako ne mogu da se otarase njihovog naglaska… I onda tako, moram ja da se derem na mikrofon dok ucim, sto je cula Lila a i ostali, i pretpostavljam da su vristali od smeha, jer prepoznavanje izgovora nije bas bilo najbolje uradjeno, pa se desavalo da jednu rec kazem jedno 20puta dok ne prepozna da sam dobro izgovorio… Mislim da je bilo najgore kada sam izgovarao ec “Zapatos”(cipele), valjda traze da izgovorim sa njihovim ultr mekim naglaskom i ne izgovara se “Sapatos”, vec kao TH na engleskom, i onda ispadne kao nesto “Thapatoths”… I tako me jebala ova rec u mozak, i onda krenuo da izgovaram”Zapatos! Sapatos! Thapatos! Thapatoth! Sapatoth! Thapatos!...” i nece i nece da prihvati moj izgovor… Koliko sam popizdeo… A inace dugo mi je trebalo da provalim kako se preskace neka vezba, a do tada sam se maltretirao i blamirao, uzas…

I moj dan je uvek pocinjao oko 9ujutru, kada svi, osim Zorana koji je na poslu, spavaju… Operem zube, proverim mail, doruckujem i krenem sa ucenjem i blamiranjem naglas… I kada zavrsim sa prepodnevnim ucenjem, uglavnom naidjem na Lilu koja u kuhinji ljusti kafu i cigaretu… Ja sipam vodu sebi i sednemo, i skoro uvek pricamo dugo dugo dugo… Ne znam kako Lilu opisati, ali ona je u mnogim aspektima savrsena… Necu sada mnogo da pisem o Lili, jer sam siguran da ce naci nekog hakera da upadne u server blog-a i da izbrise ovaj post…

Ali nas razgovor je bio potpuno viseslojan, ona je meni bila kao majka i prijatelj u jednom, i mnogo mi je prijao razgovor sa njom… Iako je ona sa svim prijateljima Ane i Stefana(njena deca za one koji ne znaju) prica kao da su njeni ortaci(razgovaraju na TI a ne na VI, pa i malo sire), i pricaju sa svim mogucim slengovima i psovkama… Ja nikako do kraja moga boravka nisam mogu da je ne persiram… Ja sam cesto govorio da je poput “Wikipedia”-je u jednom telu… I za skoro bilo koju zemlju koju bih pomenuo, rekla bi mi “A da da, kada sam ja bila tamo, blablablabla…” i to nisu uobicajene zemlje poput nekih evropskih zemalja, vec zemlje za koje nikada ne biste ni sanjali da je neko od vasih prijatelja bio… Ne samo zemlje, vec i druge pametne stvari koji neiskusni ja nisam znao…

Nismo samo o tome pricali, vec i o mnogim drugim stvarima, sto pricate sa najblizim prijateljem… I stvarno su mi neke price prijale u odredjenim momentima, i puno mi znacile… Lila, mnogo mi nedostaje nase blejanje u kuhinji, aaa!!!

Bili smo par puta zajedno do hipermarketa, da kupimo stvari za rucak, a i hranu za naredne dane, da nahrani 3cudovista (Stefan, Zoki i ja, a i mozemo racunati i njihovog kucnog ljubimca Taru, koja je sposobna da sve jede sto je na stolu…) koji, sto bi rekli Japanci, nemaju dno u zelucu, puni se i puni se hranom, ali kao da se ne puni, nezahvalna tela, c c c… Bili smo u par hipermarketa, ali ime ovog me je odusevio.

Zapravo ovo je nas “Metro”, ali ne znam zasto kod njih se zove “Makro”… Vristao sam od smeha, jos kad pise da da su mnogo profesionalni, onda samo mogu da pomislim “Mora da imaju dobre spanske kurve, hehehehe”. Elem, jako mi se svidelo sto imaju razne stvari, poput nekih stvari sto kod nas ne mozete naci… Puno japanskih stvari, a i iz celog sveta, jer je cela Spanija puna ljudi iz celog sveta, pa im se moze da prodaju razne stvari… Jeo sam i ribe dosta, posto je ostrvo, imaju dosta svezih stvari, kao i ova riba ciji identitet nismo mogli da otkrijemo do kraja mog boravka, ili sam ja samo zaboravio…

Ispasce kao da se slihtam porodici Knezevic, ali zapravo ne… Lila je uvek pravila vrhunski rucak u ogromnim kolicinama, i nije bilo sanse da se ne najedem lepo i dobro i oblo! Svaki put posle rucka bih rekao “Nije mi dobro…”, jer kad jedem, ne umem bas da iskontrolisem kolicinu hrane koju trpam u zeludac, i bez izuzetka posle zavrsetka obroka ispadne da ne mogu da se pomerim iz stolice… Ovo sam vec rekao tamo dok sam bio, ali strasno mi sve to nedostaje, jer ovde jedem ili u kantini u firmi ili sam pravim kod kuce… Aaa Lila, dolazim avionom na jedan ukusni rucak, i vracam se nazad ovde :)))

Eto, za danas je mozda dosta, moram da pogledam slike da bih se setio svega, ali obecavam da cu uskoro pisati nastavak… Veceras idem u Sevilju na vikend, pa cu kucati ponovo od ponedeljka… Malo o plazama i izlascima da pricam sledeci put…

Pozdrav!!!